Ustanak generacije ZED – Autorski tekst

Srbija pred pucanjem.
Jesen 2024. godine, Srbija koja tinja i ekonomska kriza koja nagriza sve slojeve društva. Nezaposlenost u zemlji raste a korupcija postaje deo folklora. A građani? Letargični i bez nade da se nešto može promeniti.

Tragedije koje su početkom maja 2023. zadesile zemlju i veliki broj ubijenih ljudi duboko su potresli sve koji su pri zdravom razumu. 3. maj 2023. Osnovna škola „Vladislav Ribnikar“, centar Beograda. Trinaestogodišnji učenik ulazi naoružan u školu. Otvara vatru. Devet učenika i čuvar škole gube živote.

4. maja 2023, u selima Malo Orašje i Dubona, u opštinama Smederevo i Mladenovac, Uroš Blažić, koji je tada imao 20 godina, ubio je iz automatske puške devetoro i ranio 12 mladih ljudi.

Ljudi su potpuno izbezumljeni, ulicama povorke ozlojeđenih i šokiranih građana: kako smo dopustili da dete postane ubica? Kako smo dopustili da mladić od 20 godina sazre u mosntruma? Odgovora nema. Režim organizuje komemoracije, obećava policajce u školama, mediji izveštavaju ━ pa tišina. 

Reka gneva kreće, građani izlaze na ulice i blokiraju ceo grad, sve nadležne institucije, zvanične medijske servise, prometne saobraćajnice, atmosfera je uzavrela! Kao da je miris krvi i baruta probudio uspavanu masu iz dugogodišnje letargije. Preko 30 protesta organizuje se u sledećih godinu dana ali ━ Život ide dalje.

Ipak, nešto se slomilo u ljudima. Osećanje da sistem ne štiti obične građane razbuktava bes i građani konačno počinju da se bude.

11:52 sati. Železnička stanica Novi Sad. Tek renovirana. Simbol modernizacije. Betonska nadstrešnica se obrušava. 15 ljudi gine na licu mesta. Prizori su apokaliptični. Tela pod tonama betona. Šok. Bes. Očajanje.

Nije bila nesreća, nije bio skup pojedinačnih okolnosti, onih koje život nekada organizuje, nije bila visa sila! Sistemska korupcija. Nekvalitetni radovi. Tajni ugovori. Sunovrat konstrukcije nastrešnice. Institucije koje ćute.

Dokumentacija? Nedostupna. Odgovorni? Skrivaju se.

Ali, ovog puta, građani nisu spremni da ćute!

Fakultet dramskih umetnosti, Beograd. Studenti i profesori organizuju tih skup. Petnaest minuta tišine za 15 žrtava Novog Sada. Dostojanstven gest. No, onda kad čovek misli da ne može dalje, da ne može gore, napad koji je promenio sve! Grupa huligana – navodnih „zabrinutih građana“ izlazi iz automobila i fizički napada studente i profesore. Policija ne reaguje. Tužilaštvo ponovo ćuti.

To je bio trenutak kad je Srbija prepukla, a njena mladost ustala.

FDU stupa u blokadu istog dana. Kao domino kockice, nižu se fakulteti: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac. Do sredine decembra: 60+ fakulteta u blokadi. Stotine srednjih škola se pridružuje.

Studentski zahtevi – Jasno i glasno: 

1. Objavite dokumentaciju o rekonstrukciji stanice u Novom Sadu
2. Procesuirajte odgovorne za tragediju
3. Odbacite prijave protiv učesnika protesta
4. Pokrenite krivične procese za napadače na studente i profesore

I iz potpunog mraka niče nezaustavljivi, studentski protest. Građani se bez razmišljanja pridružuju, makar oni koji su poneti tom iskrom. Nova, snažna ideja, neposredna demokratija u akciji! Ovo nisu protesti pod vođstvom neke političke partije ili pojedinačnih lidera, ovo je nešto novo, iz korena drugačije.

Slavija – Blokada

Organizuju se plenumi na svakom fakultetu. Sve odluke donose studenti – demokratski, transparentno. Nema hijerarhije. Nema lanca komandovanja. Ovo je direktna demokratija u praksi. Četiri univerziteta koordinira akcije. Dele resurse, pružaju međusobnu podršku podršku. Kada vlast pokušava da ih izoluje, studenti organizuju zajedničke šetnje. Cela Srbija se povezuje.

Budi se još jedna revolucionarna ideja: rađanje zborova. Početak januara 2025. Studenti upućuju poziv građanima Srbije: „Organizujte se u zborove!“ Poletni i ojačani tom nezaustavljivom energijom mladih, građani se organizuju u zborove.

Zemunski bazar

Legalan mehanizam predviđen Zakonom o lokalnoj samoupravi koje je postojeća vlast marginalizovala i sistemski i sa namerom izgurala u zakonski ćorsokak. 

Građani se organizuju u svojim lokalnim zajednicama. Identifikuju probleme. Predlažu rešenja. Postavljaju zahteve vlastima. Jednostavno. Ali revolucionarno.Studenti objavljuju „Priručnik za zborsko organizovanje“. Praktičan vodič kako preuzeti kontrolu nad društvenim životom u lokalnoj zajednici. 

Ubrzo se osniva se stotine zborova širom Srbije. Ne samo u velikim gradovima nego u svim većim i manjim sredinama, Somboru, Vršcu, Prijepolju, Pirotu, Kraljevu, širom Srbije. Svaki zbor ima svoje lokalne probleme: kvalitet vazduha, nezaposlenost mladih, kockarnice na svakom koraku, zagađenost vode, korupcija u lokalnoj vlasti.

Ali svi dele jedan zahtev: podrška studentima. Zahtev za promenom se širi i preplavljuje 

Državni mediji ćute ili demonizuju proteste. Studenti i zborovi grade sopstvenu informativnu infrastrukturu na društvenim mrežama i počinje medijska i stvarna svakodnevna borba za istinu i pravdu.

Instagram. Facebook. Twitter. TikTok. Svaki zbor ima svoj nalog. Svaka akcija se dokumentuje. Svaki napad se snima. Svaka laž se razobličava. Efekat je dramatičan.

Po prvi put u godinama, građani imaju pristup istinitim informacijama:

• Roditelji vide šta deca rade
• Komšije prate akcije u opštini
• Mali gradovi shvataju da nisu sami

CRTA istraživanje:

• Brojke ne lažu
• 64% podržava proteste
• Trećina je učestvovala u protestima
• Društvene mreže grade mrežu solidarnosti koja prevazilazi sve granice.
• Napadnuti studenti u Nišu? Novi Sad organizuje protest podrške. Zatvoren studentski lokal u Kragujevcu? Zborovi iz cele Srbije organizuju kampanju podrške.

I onda dolazi taj 24. januar 2025: poziv svim grđanima Srbije na generalni štrajk: „Ne idemo na posao, ne idemo na predavanja, uzimamo slobodu u svoje ruke.“ Srbija zastaje. Odaziv prevazilazi očekivanja. Advokati, prosvetari kulturni radnici, mali privrednici.

11:52 – Petnaest minuta tišine odjekuje gradovima. Tačno vreme kada je pala nadstrešnica.

Potom – protestne šetnje: Beograd: Autokomanda, Tužilaštvo, RTS. Ređaju se Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo! Studenti organizuju marševe ka gradovima širom Srbije, svuda dočekani sa puno suza i probuđenih emocija nade i vere da ipak postoji drugačije i lepše sutra. Vraćaju osećaj dostojanstva u srca građana, seljaka, radnika i penzionera ljudi širom Srbije.

Ali dolazi i nasilje. Ulica Jurija Gagarina, Novi Beograd. Devojka u autu zaleće se u kolonu studenata. Jedna studentkinja povređena. Poruka režima je jasna: spremni smo da upotrebimo silu. Kako protesti rastu, režim postaje očajniji.

Zastrašivanje ipak ne uspeva. Pokušaji podmićivanja padaju u vodu, a pokušaji podele ne prolaze. Nasilje postaje sve brutalnije…

Beograd, januar – Tamno plavi Ford Focus se zaleće u studente, udara studentkinju i nosi je na haubi nekoliko desetina metara. 

Stariji čovek pokušava da napadne studente nožem ispred Medicinskog fakulteta, Novi Sad. Policija ne reaguje. Čačak – Huligani napadaju kuću sindikalnog predstavnika. Pretnje ako glasa protiv štrajka. Ali kulminacija tek dolazi.

Zoološki vrt – Ćaci

A. T.

A. T.

A. T.

A. T.

A. T.

A. T.

Januar 2025. – Vlada pada! Pritisak postaje neizdrživ. Premijer Miloš Vučević pokušava da se održi, ali nepromišljenim izjavama vrši političko samoubistvo. Vlada pada. Novi premijer Đura Macut formira kabinet. Obećava „normalizaciju“ i „nacionalni dijalog“. Ali studenti ne popuštaju. Promene u vrhu vlasti bez promene sistema, ne znače ništa.

Istovremeno se pojavljuje grupa „Studenti koji žele da uče“ – „Studenti 2.0“. Postavljaju šatore u Pionirskom parku. Predsednik Vučić prima njihovu delegaciju. Predsednik koji sve vreme izgovara nebrojene laži, podstrekava podelu i uzurpira medije u celoj Srbiji, prima u posetu veštački formiranu studentsku delegaciju koja postaje njegov živi štit od ostatka akademske zajednice i građana Srbije.

Većina studenata vidi pokušaj podele pokreta. Tiha revolucija: studenti organizuju akciju “Student u svakom selu”. Dočekani od građana u malim sredinama srdačno a od vlasti agresivno, siledžijski.

Plato – Redari

A. T.

A. T.

A. T.

A. T.

A. T.

A. T.

Najveći protest u istoriji Srbije. Stotine hiljada ljudi u centru Beograda, Ulica kralja Milana.

Počinje 15 minuta tišine.

19:11 – Nešto se dešava

Prisutni opisuju „neobičan zvuk“. Osećaj kao da se nešto obrušava.

Panika. Masa ljudi beži. Lančana reakcija duž stotina metara. Ljudi padaju. Gaze se. Vrisak i strah. Očevici govore o vibracijama. O zvuku kao kad vozilo juri punom brzinom.

Ali nema vozila. Nema ničega vidljivog.

Teorija koja se širi munjevito o upotrebi modernog LRAD (Long Range Acoustic Device) – zvučnog oružja.

Na društvenim mrežama se pojavljuju fotografije žandarmerijskog vozila sa LRAD uređajem parkiranog ispred Skupštine. Vlasti negiraju. Ministar Dačić javno demonstrira funkciju izgled uređaja. Tvrdi da služi samo za „obaveštavanje“. Građani više ne veruju. Angažuju se razni nezavisni stručnjaci koji potvrđuju da je specijalno oružije upotrebljeno. Incident postaje simbol režimskog nasilja.

Studenti dodaju peti zahtev: istraga o upotrebljenom zvučnom oružiju 15. marta.

Svet konačno reaguje! Dugo je međunarodna zajednica ćutala. EU je bila oprezna. „Unutrašnja politika.“Ali kada informacije o napadima i mogućoj upotrebi zvučnog oružja prođu svet – dolaze reakcije.

Ko podržava srpske studente? 210 akademika iz Evrope, USA i Južne Amerike potpisuje pismo podrške:

• Judith Butler
• Annie Ernaux
• Thomas Piketty
• Slavoj Žižek

Evropska komisija zahteva informacije od tužilaštava u Beogradu i Novom Sadu. Bivša predsednica Gruzije Salome Zourabichvili izražava podršku. Evropske političke partije – socijalisti, zeleni, liberali, levica – javno podržavaju proteste. Dok se institucije raspadaju i pretvaraju u ranjenu i razjarenu ranjenu neman, na terenu se dešava nešto neverovatno.

Zborovi postaju škola demokratije. Ljudi koji nikada nisu učestvovali u političkom životu sada:

• Raspravljaju
• Glasaju
• Organizuju akcije

Starije generacije koje su odustale od promene sede pored mladih. Zajedno planiraju budućnost. Zborovi ne zamenjuju demokratiju – dopunjuju je. 

Krajem 2025. godine, zborovi su sastavni deo političkog života Srbije.

Građani su naučili da mogu da se organizuju, postavljaju zahteve, menjaju stvari. Svaka nova prepreka i napad od strane režima budi novi talas energije kod probuđenih građana. Njihove zajednices se transformišu i uprkos velikom pritisku režima postaju akteri političkog života.

Početkom 2026. godine, jedna stvar je jasna: ništa više neće biti isto, budućnost Srbije se menja, i ne može se zaustaviti! Ovo nije samo reakcija na tragediju u Novom Sadu. Ovo je fundamentalna promena u srpskom društvu, ovo je novo vreme i nezaustavljiv talas energije.

Generacija Z je rekla dosta. Odrastali su u autoritarizmu i medijskom mraku. Ali pokazali su da su da u sebi nose dostojanstvo, miroljubivost, demokratičnost. Primena principa direktne demokratije postaje primer i polazna tačka za svaku organizovanu akciju. Zborovi su pokazali da obični ljudi mogu da preuzmu kontrolu nad svojim životima. Društvene mreže se koriste kao moćno oružje. U društvu kontrolisanih medija, digitalna komunikacija je ključna.

Solidarnost je uspostavljena među univerzitetima, generacijama, među radničkim i građanskim organizacijama, velikim gradovima i malim mestima. Najvažnije od svega: promene koje su započete pretvorile su se lavinu koja se valja i sa sobom odnosi u nepovrat trulež jednog prevaziđenog društvenog sloja, njegovu rigidnost, nesposobnost prilagođavanja i potpunu apatičnost u odnosu na potrebe naroda.

Kada milioni ljudi kažu „dosta“, sistem mora da se prilagodi ili padne. 

Epilog i pogled u bližu budućnost: Protesti se nastavljaju. Izgleda kao da ishod nije izvestan ali to je samo odbrojavanje poslednjih koraka do sunovrata režima.

Vlast se drži za svoj jedini postulat a to je sila i pretnja. Opozicija je se kao zmija ugnezdila i čeka šta će se desiti. Studenti i građani su umorni ali ne odustaju. Kao planinska reka, menjaju tok, brzinu, vijugaju i ruše prepreke jednu po jednu. Nije siguran dan, nije siguran sat, ali je sigurno:

Ovo je novo lice Srbije koje pomalja glavu, studenti koji su pokazali hrabrost, građani koji su u zborovima otkrili ono iskonsko skoro zaboravljeno zajedništvo, svi oni koji su mesecima pružali otpor uprkos nasilju – otvorili su vrata slobodi svoje zemlje.

Ništa ih ne može zatvoriti, a iza njih ostaju zapisani zauvek: 

• Vladislav Ribnikar
• Novi Sad
• Generalni Štrajk
• Zvučni top
• Zborovi građana

Deca će učiti o ovim trenucima, o danima kada je njihova domovina rekla sebi: zaslužujemo bolju budućnost.. i počela da je gradi…

Autor teksta: N. K.